Акредитована Висока школа струковних студија за криминалистику и безбедност у Нишу.

ИЗВЕШТАЈ СА ТРИБИНЕ “НИШКА АРМИЈА У РАТУ 1999. ГОДИНЕ” | КиБ, Ниш

ИЗВЕШТАЈ СА ТРИБИНЕ “НИШКА АРМИЈА У РАТУ 1999. ГОДИНЕ”

Дана 10.11.2022. године, са почетком у 11:00 часова, уочи дана Примирја у Првом светском рату, у организацији и просторијама Високе школе струковних студија за криминалистику и безбедност у Нишу одржана је трибина посвећена учешћу Нишке армије у рату 1999. године. Поред наставника и студената Високе школе трибини је испред Војске Србије присуствовао пуковник Владица Вучковић, испред Савеза резервних војних старешина Србије – пуковник Станимировић, Проф. др Милан Мијалковски (пуковник у пензији), Народни посланик Братимир Васиљевић, представници градских структура и други гости.

Поздрављајући учеснике и госте трибине директор Високе школе струковних студија за криминалистику и безбедност Проф. др Веселин Конатар је у својој уводној беседи навео да је основни мотив за организовање ове, као и будућих, трибина да се, пре свега студентима, а потом и свима заинтересованима, појасне узроци и импликације хиперкомплексних међународних односа по виталне националне интересе, напомињући да студенти ових и сродних студијских програма по природи ствари, за разлику од осталих студијских програма, морају имати израженији сензибилитет када су у питању национални интереси.

Подсећајући присутне да је са важних међународних адреса оцењивано да је основни разлог за све недаће које су задесиле простор Балкана то што он “пати од вишка историје”, професор Конатар је нагласио да оваква констатација нема реалног утемељења, истичући да посвећеност култури сећања, као путоказу за избегавање понављања непријатних догађаја из историје, који су нас скупо коштали, не представља “вишак историје” већ насушну потребу.

На крају своје беседе Проф. Конатар је цитирао стихове Ђуре Јакшића, Јована Јовановића Змаја и Петра Петровића Његоша, посвећених отаџбини.

Проф. др Зоран Миладиновић је у свом исцрпном и на егзактним подацима утемељеном излагању подсетио на сву сложеност ситуације током 1999. године и агресије НАТО пакта на тадашњу Савезну Републику Југославију, почевши од припрема Нишке армије за одбрану агресије и антитерористичке операције на Косову и Метохији, па до борби на Паштрику и Кошарама, потписивања тзв. Кумановског споразума и измештања неокрњене српске војске са Косова и Метохије.

Присутни су током презентације података имали прилику да се детаљно упознају са арсеналом снага НАТО пакта који је извршио агресију на СРЈ, као и разлозима због којих се ова војна алијанса није упустила у рат на копну, иако су такви планови постојали.

Закључујући своје садржајно излагање, Проф. др Миладиновић је подвукао да – вео ћутања када је у питању овај део наше историје мора бити прекинут, указујући да се документа о овом рату морају учинити доступним истраживачима, што ће будућим генерацијама помоћи да боље схвате размере агресије против тадашње СРЈ.

Проф. др Милан Мијалковски, пуковник у пензији, је у свом аналитичком излагању изнео генезу догађаја који су узроковали распад Југославије и агресију НАТО пакта на СР Југославију, упознајући учеснике трибине са мало познатим детаљима који су се тицали политичке, војне и безбедносне ситуације у земљи у том периоду.

Уместо Проф. др Миљојка Николића, председника Савеза резервних војних старешина Србије, учешће у раду трибине узео је резервни пуковник Добривоје Станимировић. Поздрављајући организаторе трибине, Станимировић је искористио прилику да студенте упозна са могућношћу заснивања сталног радног односа у Војсци Србије након завршетка Високе школе струковних студија за криминалистику и безбедност и шестомесечног похађања Школе резервних официра.

Као и претходни говорник, посланик Народне скупштине и члан Савеза резервних војних старешина Србије, Братимир Васиљевић поздравио је организовање овакве врсте трибина и изразио задовољство активностима Високе школе на плану промовисања националних интереса Републике Србије и афирмацији њене историје.

Након излагања учесника трибине студенти и гости су имали прилику да се непосредно упознају са Миланом Стамболићем, учесником битке на Кошарама, дискутују и учесницима постављају питања.